TRAŽIM TE ROĐENI BRATE!

Iako sam jedinica odrasla sam sa bracom od rodjene tetke. Volim ih puno, uvek sam posebno bila vezana za bracu. Kao da sam nesto predosecala da se desavalo i da se desava oko mene.
Secam se bio je 6.april 2015.godine, bila sam u Parizu kod brata od rodjene tetke. Mama me je nazvala i rekla da ima nesto da mi saopsti jako vazno, bila sam uplasena da se nesto nije dogodilo, ali nije, rekla mi je “Zorice, odrasla si devojka, sad mogu da ti kazem nesto vazno. Ti imas rodjenog brata koji je od tebe stariji dve godine. Sanjala sam ga nocas. Vreme je da krenemo da ga trazimo. Rodila sam ga zivog ali su mi rekli da je umro, nisam im poverovala tad ni sad im ne verujem. Hteli su ludom da me naprave”.
Moja osecanja u tom trenutku bila su pomesana i srecna i tuzna, placem i smejem se. Pozelela sam da budem u Srbiji tog trena, da budem uz mamu da joj dokazem da nije sama. Mozda ja jesam mladja sestra al imam veliku zelju da pronadjem mog starijeg brata i mojoj mami da ispunim najvecu zelju.
Imala sam samo jedno pitanje za mamu a to je “Zasto mi ranije nije rekla da imam negde rodjenog brata “? Odogovorila mi je da se plasila moje reakcije. Inace moji su se razveli par meseci nakon sto je mama mene rodila i odrasla sam sa majkom.

Odma tog dana krenula sam da trazim po internetu nesto o nestalim bebama. Nisam znala da se tako nesto desavalo u nasoj zemlji. Gledala sam par emisija i shvatila da su sve te price na isti fazon. Prolazile su dani i noci, ja u Parizu daleko od mame, daleko od te Sremske Mitrovice, tog grada u kojem je moj brat nestao. Nailazim na jednu emisiju i na jednu divnu zenu, Anu Pejić. Pozvala sam je i ispricala joj nasu pricu. Stpljivo je saslusala, uputila me na prava mesta i dala mi sve zahteve koji su mi bili potrebni.

U junu stizem u Srbiju mama mi je detaljno ispricala sta joj se dogodilo te 1993.godine.
Majka se porodila 19.12.1993 oko 23:00h. Cula je i videla ZIVO  MUSKO DETE. Uspavana je nakon porodjaja, umedjuvremenu dat joj je neki papir koji je jedva potpisala i zaspala. Nikad nismo uspeli da nadjemo taj papir u dokumentaciji u bolnici. Cute, kriju. Sutradan kada se probudila pozvao je doktor u kancelariju, saopstio joj je da je beba umrla. Po njegovim recima bebi se okomotala pupcana vrpca oko vrata i da se beba udavila. Mama ga je odma pitala otkud to kad je videla zivu musku bebu i cula plac, on nije znao sta da odgovori. Pitala ga je i za papir koji je potpisala nakon porodjaja ni na to pitanje nije imao odgovor.

Otpustena je iz bolnice 24.12.1993 bez deteta, dobila je samo otpusnu listu na kojoj pise da je beba umrla nakon porodjaja i da se bebi okomotala pupcana vrbca oko vrata. To je potpisao isti doktor koji je mojoj majci saopstio vest da je beba umrla nakon porodjaja. Zvala je bolnicu 10 dana nakon izlaska ali su joj pretili policijom.  Inace, mama je poslata iz Indjije 14 dana pre porodjaja u Sremsku Mitrovicu, na ginekologiji u Indjiji nema maminog kartona, sakriven.

U julu 2015. krece nasa prava borba koja i dan danas traje. Zajedno sa Anom.

Sokirane odma kod maticara. Nase sumnje se potvrdjuju, on je ziv. U maticnu knjigu rodjenih moj brat je upisan kao MRTVO RODJENA beba! Kako mrtvo rodjena kad je mama cula plac, videla bebu? Upisan da je rodjen 20.12.1993 u 00:30! Jos jedan dokaz, mama se porodila na Nikoljdan. Moj brat je upisan 7 dana nakon rodjenja, tacnije 27.12.1993. a mrtvo rodjene bebe se upisuju 24h nakon rodjenja.
Sokirani, sa tim papirima odlazimo u bolnicu gde od njih trazimo ostale papire, a dobili smo odgovor da ce nam za 15 dana dostaviti na kucnu adresu, jer smo udaljeni vise od 100km od Sremske Mitrovice.
Nakon bolnice odlazimo u Arhiv Srema gde nam je radnica na salteru rekla da oni neposeduju dokumentaciju iz bolnice za 1993.godinu, da je sva dokumentacija u bolnici. I to nam je odma bilo sumnjivo.
Odlazimo u Rumu kod Ane.  Ana je vrlo upucena u aferu nestalih beba. Kada je pogledala papire i cula nasu pricu, shvatila je sve. Dokazi sami govore za sebe. Nesebicno je sa nama podelila njeno iskustvo, kada je i njoj oteto dete po rodjenju, a takode nam je ulila jos vecu nadu da ne odustajemo od borbe koja nije nimalo laka.

Kako su pristizali papiri iz bolnice, arhiva, moja mama je to sve teze psihicki podnosila. Preuzela sam sve na sebe. Nista nisam radila bez njenog znanja ali sam je postedela maksimalno svega. Ana nam je pomogla u svemu. Papiri iz bolnice nejasni, majka ubacena u protokole knjiga izmedju datuma 16.12. i 18.12.1993. Na maminom porodjaju bila su prisutvna dva doktora i jedna babica. Ti doktori i danas rade u bolnici dr Slavko Arbanas i dr Srdjan Sedlar, babica Branka Nikolov. Pisala sam im, trazila pomoc nikad odogovor dobila nisam. Mi nemamo dokaz da su oni umesani u otmicu mog rodjenog brata ali ljudski bi bilo da su mi bar na pisma odogovorili.
Beba poslata na sahranjivanje nije sahranjena. ON JE ZIV. Tad je mama dobila potvrdu da je za sve bila upravu, da su je beli mantili prevarili, njeno srce joj je uvek govorilo da ima negde ZIVOG sina koji je trebao da se zove Milan.

U nasoj borbi nailazila sam na razne tragove, cak sam sumnjala u jednog decka da mi je brat. Puna optimizma, isla sam da radim DNK. Imale smo nadu da smo pronasli deo nas koji nam nedostaje, ali bilo je uzalud. DNK je bio negativan, ali nismo odustale.

Prolazili su sati, dani, godine, a nada u nama je sve veca. Samo zelimo da dodjemo do naseg Milana.
Nadu ne gubimo.
Zajedno sa Anom smo sve jaci.
Osnovali smo Udruzenje roditelja nestalih beba Vojvodine sa jos 18 clanova, mozda jesam najmladja ali sam predsednik i uvek sam tu da pomognem bilo kome.
Kao udruzenje isli smo na razne sastanke svi na obecavaju ali bez pomoci, bez bilo kakvog resenja. Saslusaju nas, daju nadu ali nece da pomognu. Kriju lopove i dan danas. Oni ne znaju kako je nama, kako je ziveti sa tim da imas negde nekog svog rodjenog.
Odrzani su razni protesti. Gde god se pojavim svi me pitaju otkud ti tako mlada, kog trazis.. Sokiraju se kad cuju da trazim rodjenog brata. Kada me pitaju bojis li se ti da se tebi tako nesto ne dogodi odgovorim im NEMAM JA STRAHOVA, JA SAMO MOG BRATA TRAZIM. Mozda jesam najmladja u ovoj prici ali nema odustajanja dok moja mama ne zagrli svog sina i ja svog rodjenog brata!
Drzava nece da nam pomogne! Javni tuzilac iz prvog osnovnog javnog tuzilastva Lidija F. mi je cak rekla ” Sta sad ja treba da ti trazim brata, on je mozda negde u Americi, Novom Zelandu?”…

Osecam da je moj brat negde blizu nas, mozda sam ga nekad negde i videla ali jednostvano su nam se putevi opet razisli. Imam nadu veliku i veru u Boga da cu uskoro pronaci svog brata, da cu ga videti i zagrliti jako, odvesti kod nase majke..
Kada se to dogodi tog dana bicu najsrecnija osoba na svetu.
Ali ni tad necu napustiti udruzenje i sve ostalo jer tek tad krece jos veca borba za pravde. Ima puno slucajeva treba svima pomoci.

Majka i ja smo same u ovoj prici, nadu veliku imamo da cemo jednog dana mog brata a njenog sina pronaci i zagrliti. On je ziv, zivi neki drugi zivot nasa srca nam to govore!
Verovatno se pitate sta se desava sa ocem, maminim bivsim muzem.. Ja sa njim nisam u kontaktu, ali kad smo krenuli u borbu otisla sam kod njega kuci i rekla mu za sve. Davao mi je nadu da ce da nam pomogne, da zeli da bude upucen, prvi put u zivotu verovala sam tom coveku, mom ocu. O svemu sam ga obavestavala, ali kad god bi mu rekla da ode u S.Mitrovicu (jer je njemu blize, on je udaljen 30km) on je nalazimo izgovore da nema para, da ne moze…. Kada mi je priznao da zeli te ljude koji su kupili mog brata da tuzi, da dobije dobre pare shvatila sam da sam pogresila sto sam mu bilo sta govorila. Opet sam prekinula svaki kontakt sa njim.
Mi nikada necemo saznati da li su ti ljudi znali da je moj brat ukraden od nase majke ili su im doktori rekli neku drugu pricu. Treba da budemo zahvalni tim ljudima sto verovatno negde ima lep zivot, iako je lazan.

Nas slucaj nije jedini. Biti deo Udruzenja, za mene je zivotni izbor. Borba za pravdu se nece završiti. Strpljivo cekamo i hrabro koracamo napred.

Brate moj, ako ovo citas, javi nam se.
Voli te puno majka koja te rodila i rodjena sestra.

Zorica Malic, 0693656410.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *